Научном скупу „Први сретењски сусрет”, који је одржан 28.фебруара у Београду, поред бројних историчара, академика, студената и других угледних гостију, присуствовала је и и народна посланица из Сокобање Оливера Денић. Тема овог скупа, у организацији Фондације „За српски народ и државу” била је „Има ли слободе без државе”.
– Kроз конструктиван дијалог донет је закључак да су слобода и држава у нераскидивој вези, и да нема слободе за народ без стабилне државотворне политике каква је политика Српске напредне странке – саопштила је Денић.

О српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојановић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.

Модератор панела који је привукао изузетну пажњу стручне јавности био је Никола Селаковић, члан председништва СНС.

Реч је о првом у низу Сретењских сусрета, које ће Фондација да одржава сваке године у градовима широм државе, са циљем да се говори о важним темама из српске историје и друштва.

– У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности – истиче Аврамовић, који је одржао занимљиво предавање и говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку.

Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.

– Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу – рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.

До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.

– И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа – рекао је Растовић.

Догађај је организовала Фондација „За српски народ и државу”, која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговањем традиције и српског културног наслеђа, едукацијом младих и издавачком делатношћу.

Извор: СОКОпрес